beogradska arena stade de belgrade

Beogradska Arena, stade de Belgrade : Arena, dvorana koja i te kako zaslužuje svoje ime!

stadebelgradeBeogradska Arena, koja onako pomalo, svojim izgledom i osvetljenjem podseća (onima koji si imali sreće da priđu blizu i da vide građevinu) na pariski Stade de France, dugo nije bila ništa drugo nego samo nekakav apstraktni landmark u izgradnji. Limes, Arena…
svakakva imena su se tu izređala pre nego što smo najzad na putu ka Aerodromu mogli da primetimo tu lepu zgradu, na žalost naruženu nadzemnim parkingom (lepše izgleda kad joj se prilazi sa severa (tamo gde se, na sredini platoa nalazi zemaljska kugla, koja je sada postala mesto sastajanja), nego sa juga otkuda ja obično stižem). No to i nije mnogo bitno. Arenu sam do sada testirala samo dva puta. Ali su ta dva puta za mene bila dovoljna da tvrdim da je Arena zaista nešto sasvim posebno i … zaista dobro urađeno. A to je od mene veliki kompliment, ako se zna da su za mene do sada samo dve sale bile bez premca: Kolarac i Sava centar!
Arena je prostor do koga se, ako živiš u Beogradu, prilično lako dolazi. Bilo da se radi o javnom prevozu ili čak kolima, veliki parking s jedne strane i priličan broj autobusa čini da se bez po muke može doći do ovde. Tome možda doprinosi i to da u tom momentu još uvek nismo prilično duboko zašli u Novi Beograd, još uvek smo jako blizu u odnosu na Sava Centar ili most Gazelu, te samim tim, čak i u slučaju velikih saobraćajnih gužvi, nije toliko strašno ni dopešačiti. S druge strane izuzetno sam bila srećna da konstatujem postojanje rampi i liftova koji omogućuju osobama sa motornim smetnjama da takođe prisustvuju velikim događajima, što u dosadašnjim planiranjima zgrada nije bilo moguće, na žal Arena je takođe lepa građevina. Ok, tipična kada je sportsko građevinarstvo u pitanju, ali je tu urađeno i mnogo toga da ona zaista bude privlačna za oči. Specijalno osvetljenje koje čini da svaki detalj bude maksimalno ulepšan… zaobljene konture i lukovi… i sve se to nekako sjajno uklapa sa prilično kockastom i minimalističkom a tako privlačnom figurom susednog hotela IN. Iako daleko manja od Stade de France (što je i logično, tamo je u pitanju stadion ovde “samo” sportsko-koncertna sala), Arena, bar kad je moje mišljenje u pitanju i te kako opravdava svoj naziv. Unutrašnjost je takođe dobro odrađena, svaki sprat ima svoje prateće strukture (toalete, prodavnice brze hrane, itd), moja jedina zamerka je (u odnosu na evropske strukture slične namene), nepostojanje pušačkih odnosno nepušačkih sektora: svi prstenovi oko same sale su zapravo jedan veliki zid duvanskog dima, što po meni baš i nije kompatibilno sa elegancijom zgrade, a o sportskim aktivnostima da i ne govorimo! Naravno, fora i ne bi bila u tome da se pušenje sasvim iskoreni (kao bivši pušač i te kako znam koliko je cigaret pauza bitna), ali bi bilo bitno da se naprave puš-ćoškovi sa boljom ventilacijom… i to pod hitno, pogotovo ako Arena i dalje želi da ugošćuje strane goste i sportiste! Šta reći o ceni? naravno, cena svake posete zavisi od događaja koji idemo da vidimo. Što se mene tiče, Arenu sam posetila dva puta, oba puta da bih prisustvovala nečem zaista retkom i magičnom, koncertima Jean Michel Jarre-a i, pre neki dan fenomenu koji se naziva Il Divo.

U oba slučaja, udobnost stolica, kvalitet zvuka, rasvete… vizuelno-auditivnog spektakla kojem sam prisustvovala su i te kako opravdali ne baš tako nisku cenu. Ako ponovo dođu, idem opet! Ali, to nema veze sa samom salom. Kao što mi reče moja drugarica, kad je u pitanju ozvučenje, ni jedna ozbiljna grupa više ne ide sa lošijim ozvučenjem, svi dolaze sa najjačim i najboljim! Jeste, ali ni najbolje ozvučenje ne bi ništa vredelo ukoliko akustične vrednosti same sale ne bi bile dobre… a to se posebno proverava ovde, u Areni. Nema više onih momenata kad jedan udaracu u bubanj deluje kao napad na organizam… ne. Sve izgleda prirodno, čak i tiho, u stvari svaki slušalac se oblači u zvuk i zvuk ga nosi daleko, predaleko… toliko da je ponekad teško ponovo sići na zemlju. Sjajno! Uglavnom… prezadovoljna sam ovim “posetama” i jedva čekam neku novu priliku da ponovo budem u mogućnosti da prisustvujem nekom dešavanju u ovoj zgradi koja ima sve da postane kultna. Naravno, ovde se događaju i veliki sportski događaji, i naravno Arena će sigurno udomiti mnogo događanja sa ovogodišnje Univerzijade. A ja, kako više volim muziku od sporta, ja ću nastaviti da čekam dobre koncerte i da sanjam da će se možda još neki moji idoli pojaviti i predstaviti Beogradu na ovoj sceni :o). A do tada, zašto ne obići Arenu barem spolja? I to je uživanje :o) …. I koji je zaključak svemu ovome? Dugo sam smatrala da su naše vlasti neozbiljne što ne rekonstruišu ono što Beograd već ima, umesto da grade novo. Pa mi je i samo ime Arena, bilo pretenciozno, jer je to… za mene, bila samo obična sportska hala, kakvih već imamo par u Beogradu. Prevarila sam se, jer se ovde u koštac sa elementima ne hvataju samo sportisti, već i umetnici koji svoje talente zajedno sa publikom teraju do neslućenih granica, čineći da istorijski pojam Arene i sukoba života i smrti postane simbol prevazilaženja samog sebe. Kratak životni vek ove građevine je ipak dokazao da se u njoj vodi stalna bitka prevazilaženja sebe… te ipak s pravom nosi svoje ime.


L’article original provient de TRIVAGO (voir la source)

Photo : crédit Trivago

 290 Visites au total,  1 aujourd'hui

Laisser un commentaire

Votre adresse de messagerie ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *